Program Demokratske unije Roma
Uvod
Od trenutka kada su napustili svoju prapostojbinu Indiju u X veku pa do danas u zemljama gde
su živeli i gde danas žive, položaj Roma nije se značajnije promenio. Danas se u malobrojnoj
literaturi o istoriji Roma mogu naći egzaktni podaci da je ovaj narod oduvek proganjan,
ugnjetavan, obespravljen, tretiran kao niža ovozemaljska vrsta, diskriminisan pa i često
poistovećivan sa životinjama označenim za odstrel.
Na osnovu istorijskih činjenica i dokaza Romi su uvek bili narod koji su sva fašistička društva
ozanačavala kao zajednicu koju među prvima treba istrebiti da nestane sa lica zemlje, a to
potvrđuju i brojna stratišta i grobnice širom planete Zemlje. Činjenica je da se čovečanstvo
ogrešilo o Rome i da je nepravedno svaki pripadnik ovog naroda rođenjem osuđen na progon i
diskriminaciju. Do pre samo nešto više od sto godina u pojedinim evropskim zemljama su Romi
bili robovi a u nekima je organizovan i lov na Rome. U prošlosti a i danas mogu se pronaći
pokušaji pojedinih vlasti i političkih struktura koje žele da umanje broj žrtava i stradanja koje je
podneo romski narod u novijoj istoriji sukoba i ratova.
Ove istorijske okolnosti su uticale na to da se Romi danas nalaze na obrazovnoj, socio-
ekonomskoj, pravno-političkoj, kulturološkoj i svakoj drugoj margini, ne samo u Srbiji nego u
čitavoj Evropi Danas je diskriminacija prema Romima jednako prisutna kako u razvijenim
evropskim zemljama tako i kod nas, što još više doprinosi marginalizaciji ove populacije. Romi
su najsiromašnija nacionalna zajednica u Srbiji. Najveći broj pripadnika ove populacije živi u
nehigijenskim i neurbanizovanim naseljima bez struje, vode, kanalizacije, puteva a zbog toga
Romi imaju najkraći životni vek. Smrtnost dece je izuzetno velika jer na 1000 rođene dece čak 13
umiru. Istraživanja pokazuju da je najveća etnička distanca upravo prema Romima. Jedan od
razloga za izuzetno loš položaj pripadnika romske nacionalne zajednice jeste i činjenica da od
lokalnog do republičkog nivoa gotovo da nema zaposlenih Roma u državnoj administraciji.
Demokratska unija Roma je jedina politička organizacija koja zna, hoće i želi da to stanje
promeni.
Opredeljenje DUR-a
Demokratska unija Roma je demokratski opredeljena nacionalna politička organizacija, koja pre
svega štiti i zastupa interese pripadnika romske populacije ali i drugih nacionalnih zajednica koje
žive na prostoru Republike Srbije. Čvrsto smo opredeljeni da se borimo za socijalnu jednakost,
ravnopravnost, integraciju u društvo, očuvanje i razvoj kulturnih i nacionalnih vrednosti Roma.
Svedoci smo da danas u Srbiji imamo samo deklarativno zalaganje državnih institucija i
organizacija dok suštinska i praktična primena strateških dokumenata, koja su doneta na
nacionalnom i lokanom nivou, izostaje. Rezultata u procesu integracije i unapređenja položaja
Roma nema jer predstavnici ove populacije nisu zastupljeni na mestima gde se iniciraju i donose
odluke o implementaciji mera i aktivnosti koje su definisane strateškim dokumentima. Danas su
u Srbiji za romska pitanja zadužena lica koja nisu Romi, koja nemaju iskustva u radu sa ovom
populacijom i poseduju površna znanja o problemima ove zajednice. Takođe, ta lica koja su
ovlašćena da u ime države iniciraju, sprovode, prate i aktivno učestvuju u implementaciji mera i
aktivnosti koje su definisane nacionalnim i lokalnim strateškim dokumentima, na javnim
skupovima i u medijima tvrde da je mnogo urađeno i da će se u narednom periodu potruditi da
još više urade na polju integracije Roma. Činjenice ukazuju na to da i oni Romi koji jesu
postavljeni ili angažovani u državnim institucijama da se aktivno bave pitanjima romske
populacije, nažalost služe samo u markentiške svrhe pojedinih političkih elita, bez prostora za
pokretanje inicijativa i bez mogućnosti odlučivanja. Najveći deo odgovornosti je uvek na onima
koji su vlast ali deo odgovornosti je i na romskoj zajednici, odnosno ljudima koji stavljaju lični
interes ispred nacionalnog Zbog toga Demokratska unija Roma jeste spremna da u saradnji sa
svima relevantnim faktorima političkim partijama, domaćim i međunarodnim institucijama i
organizacijama, promeni gore navedene činjenice i pokrene mere i aktivnosti koje će vrlo brzo
doneti konretne rezultate u integraciji i unapređenju položaja Roma.
Principi i ciljevi DUR-a
Od uvođenja višepartijskog sistema u Srbiji do danas, najveći broj političkih organizacija je
nažalost koristilo težak položaj i siromaštvo Roma kako bi došli do jeftinih glasova, u smislu da
za paket hrane, sitan novac ili jeftinim lažnim obećanjima dobiju romske glasove, za ostvarivanje
svojih političkih interesa. Naravno, kada prođu kampane i izbori oni zaborave na Rome sve do
sledećeg izbornog procesa i to se ponavlja decenijama u nazad. Ovo se nažalost konstantno
ponavlja i postalo je normalno u političkom životu Srbije. Posebno želimo da naglasimo da
kupovina glasova i ova vrsta manipulacije, prema čl. 155 i 156. Krivičnog zakona Republike
Srbije predstavlja krivično delo za koje je predviđena kazna do tri godine zatvora. Zbog toga se
DUR zalaže i zahteva od nadležnih organa primenu zakona i sprečavanje ove pojave koja je
evidentno prisutna u svakom izbornom procesu od mesne zajednice do republičkih organa.
DUR nudi novu snažnu energiju u rešavanju problema u oblastima obrazovanja, zapošljavanja,
stanovanja, zdravstva kao i povećanje životnog standarda Roma.
Naš cilj je ulazak Roma u Skupštinu i Vladu Srbije. Hoćemo da se pitamo i da budemo pitani za
sve ono što se tiče naše nacionalne zajednice. Dosta nam je da se drugi pitaju šta je nama
potrebno i da donose odluke u naše ime. Naše mesto je tamo gde se odlučuje a to su institucije od
lokalnog do republičkog nivoa.
Prioriteti našeg programa su:
1. Jednake šanse za obrazovanje svakog romskog deteta.
2. Obezbeđivanje stipendija za svakog srednjoškolca i studenta u budžetu države.
3. Zapošljavanje 100 mladih visoko obrazovanih Roma i Romkinja u državnim institucijama.
4. Prednost u zapošljavanju Roma i Romkinja u skladu sa stručnom kvalifikacijom.
5. Stambeno zbrinjavanje najugroženijih porodica.
6. Izgradnja putne, vodovodne i kanalizacione mreže u romskim naseljima.
7. Bolji pristup zdravstvenoj zaštiti.
8. Borba protiv diskriminacije i predrasuda.
9. Iniciranje posebnih programa za inkluziju Roma na nacionalnom nivo.
10. Međunarodna saradnja.